Hod po žici…

Koja je to boja koju možeš uporediti sa osećajima a da znači isto, a da bude jednaka, I da nije važno da li je osećaj ili boja? Dok se penje od nožnih prstiju do potiljka, oboji te I postanes prostranstvo, raširiš se svuda oko sebe I zamirišeš ispuštajuci esenciju tvog bića, svakim korakom, svakim pokretom, […]

Read more

” Nemam nista s tim”…

Opet sam osetila…. Rekoh sebi ajde da vidim o kojoj se pesmi radi. Pažljivo sam slušala, bez imalo emocija. Iskreno, nije me bilo briga, nisam ni želela da znam koja je pesma u pitanju, ali nešto me je ipak nateralo da je poslušam. Početak dosadan, kao i svaka njegova pesma ali sam uvod u refren i taj […]

Read more

Zbog starijih svet zaostaje…

Često sam znala uhvatiti sebe u žustrim raspravama sa samom sobom. Te rasprave su najčešće bile propraćene nekim, ne tako davnim dogadjajima, neretko čak, ne bi imali veze sa mnom, ali sam ih svakako jako fino udomila, posmatrala I puno o njima razmišljala. Jedan od njih mi baš sada žulja razmišljanja, to je onaj, tupi […]

Read more

Ništa ni od čega…

Koliko ljubavi ima u tebi dok posmatraš sliku u ogledalu? Koliko želje da ga dotakneš, a osecaš samo hladnoću stakla i znaš, da to nisi ti! Zašto mu onda veruješ? Zašto si dozvolio da te bilo šta pretvori u stvar? Dodirni se I oseticeš reakciju. Ako si odreagovao na sopstveni dodir, zamisli samo kako ćeš […]

Read more

O njoj…

Secanja na te tinejdzerske dane uvek mi izmame osmehe, ne one podrugljive, vec one prave, kakve danas sa cetrdeset I nesto ni ne osetim. Ah, bili su to divni dani, samo nama znani. Secam se tog prvog susreta kad sam stajala ukopana u mestu primetivsi ga. Bio je olicenje svega najlepseg na svetu, takav frajer, […]

Read more

Donji sprat…

Evo je! Opet pocinje…cim cujem prvih par nota pesme siguran sam, opet place! Zamisljam njeno kupatilo na spratu ispod mog I nju skvrcenu u kadi dok je mlaz tusa zapljuskuje, mesa se sa njenim suzama. Izmedju strofa se tako bistro cuje njen jecaj. Za cim pati toliko? Da li ju je ostavio? Da li je […]

Read more

Prazna šuma…

Izvor neizvesnosti nosi sa sobom nemogućnosti koje bi da se ostvare. Posvuda trče kao nevaspitana deca I dozivaju pažnju, govore joj: “ Gledaj me I stidi se, ti si me rodila, pa se sramoti što sam ovakav” boriš se da li da obuzdaš bes u sebi ili da pretučeš dete koje si sam nevaspitao. Batine […]

Read more