Za tri zlatna dukata

Kad rasplinu se zrela jutra moga života utišaću brbljive misli i za tri zlatna dukata na nekom zaboravljenom trgu, pored dva ulična svirača rasprodaću sve svoje riječi i slova. Rasprodaću sve svoje riječi i slova i ukrotiću ovo srce, upla…

Read more

Osvrt Dejana Zlatića na moju novu zbirku „Čajanka pod kestenom“

Кристина Плавшић је рођена песникиња. Имам осећај да је од оних особа
које пишу лако, без тензија којима тражи праву реч или стих.
Личи ми да просто проспе стих, строфу и песму, као чашу воде за срећу
путнику који из њених спретно сложених речи …

Read more

Ponori

Zalutala je srebrna mjesečina
na usahle obale naših nadanja.
Okna su ova
odavno izgubila vidike.
Na stolu – svečani stolnjak
i dvije čaše…
Groteskna slika ljubavi
u domu spoticanja i stradanja.
Juli je,
a tako slutim hla…

Read more

Kao zrnca ćilibara

Raširili se mrazovi kao paučina. Od trenutka kad
smo ljeta u sebi bez žaljenja prepustili nekim 
oktobrima, bespovratno smo izgubili svoja vlastita sunca. Jeseni su
neopaženo svoje mjesto ustupile mrazovima. Uselili su nam se pod kožu, u kosu,
u srca i postelje.Miris prve jutarnje kafe s ukusom mraza na usnama. Hladni
pozdravi, telefoski pozivi, poljupci, dodiri…

A mi… Mi smo čekali proljeća. Uvjereni da će
nas već sutra probuditi neki maj, ptičiji pjev pod prozorom. Čekali smo
proljeća koja se neće vratiti. Naučeni na tmine, nismo se trudili pronaći izlaz
iz mraka.

Ponekad bi u samotnim predvečerjima, kao zrnca
ćilibara bljesnuli u tami neki daleki avgustovski dani. Lijena nedeljna jutra,
nepročitane novine, miris mora i Arsenov glas koji dopire sa radija.

Raširili su se mrazovi kao paučina. U četiri zida
živimo sopstvene zime.

U tminama ravnodušnosti, tek s vremena na
vrijeme, kao zrnca ćilibara prospem sjećanja na neka davna, zlatna ljeta i na
nas zauvijek izgubljene u njima.

 

Read more

Gost

Sve lakše me sustižu jeseni.
Kad umire avgust,
u svome malenom stanu,
ko putnika namjernika,
s večeri, ugostim svemir.
Uz čaj od snova,
sa zvijezdama, dugo vodim
noćne razgovore.
  Neopaženo, odnekud,
pojaviš se i ti.
I mad…

Read more

Samoće

Potražim te katkad
u nenaslovljenim tomovima
knjiga nedosanjanih ljubavi.
Tumaram predjelima nemira,
predgrađima snova,
ne bi li pronašla tren
kad dodirnuće se naši
izgubljeni svjetovi.
Ogrnuta plaštom od tmine
g…

Read more