O prokletstvima i blagoslovima Čoveka

<p class="MsoNormal"><span>&nbsp;</span></p>

<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">Ukoliko biste posmatrali Ratomirov anfas, opazili
biste brazdu nespokoja u prostoru izme</span><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">đ</span><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">u žbunastih obrva. Be&scaron;e jezivo duboka i </span><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">č</span><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">inilo se da skriva obilje tajni </span><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">č</span><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">ija težina ne treba biti poverena obi</span><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">č</span><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">nom smrtniku, poput njega. </span></p>

<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">Prizor, prethodno opisan, može se smestiti u
nekoliko minuta potrebnih da jutarnja svetlost opto</span><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">č</span><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">i usnulo lice. Dan zapo</span><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">č</span><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">inje u pet </span><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">č</span><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">asova i trideset minuta, bez izuzetka. Ratomirova
stopala protežu se na kuhinjskim plo</span><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">č</span><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">icama, a nožni prsti migolje u ritmu klju</span><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">č</span><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">ale vode koja se klobu</span><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">č</span><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">i u i&scaron;</span><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">č</span><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">ekivanju mirisnog praha. Tri ka&scaron;i</span><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">č</span><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">ice kafe i sedam cigareta jesu poro</span><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">č</span><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">na doza ovog obi</span><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">č</span><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">nog </span><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">č</span><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">oveka. </span></p>

<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">Razgrnuv&scaron;i dnevnu &scaron;tampu dopu&scaron;ta da se u njegov
korteks nastane metastaze. Ponude za posao, crnobeli portreti iz </span><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">č</span><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">itulja, reklamiranje proizvoda protiv opadanje kose i efikasni
lekovi za savladavanje erektilne disfunkcije. Povla</span><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">č</span><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">i dim, uzima gutljaj, prevr</span><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">ć</span><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">e stranicu.</span></p>

<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">Naizgled prolazne, svakodnevne, radnje </span><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">č</span><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">ine puku egzistenciju podno&scaron;ljivom. </span></p>

<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">Odlazi u toalet i poku&scaron;ava čestito da se olak&scaron;a,
ali starost mu&scaron;karcu donosi brojne prepreke u izvr&scaron;avanju jednostavnih </span><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">č</span><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">inova iskonskog zadovoljstva. </span></p>

<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">Posmatra sopstveni odraz u ogledalu i postaje opčinjen
brazdom koja čuči između obrva poput nenametljivog hinduističkog obeležja.
Osmehuje se sarkastično. </span></p>

<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">Juče je rezervisao karte za dramu u amaterskom
pozori&scaron;tu u Đure Jak&scaron;ića 7. Odustao je od kulturne institucije na platou
novosadskog trga kako je prestao da radi na biletarnici iste, a kažu zbog tuposti
nametnute godinama. Ratomir se drčno protivi izrečenoj kleveti re&scaron;avajući
sudoku i i&scaron;čitavajući Murakamijeva književna ostvarenja. </span></p>

<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">Juče je saznao da je preminula profesorka
književnosti iz gimnazije, ali nije dopu&scaron;tao da zbog toga zaplače, verovao je
da su suze nepokolebljiv dokaz čovečije slabosti. Nije ni slutio gre&scaron;ku u
svojoj ideologiji. Udahnula mu je ljubav prema čitanju i netrpeljivost prema
larpurlartizmu. Ono &scaron;to je radio, moralo je nužno imati smisao. Predstava je
zakazana za devet časova i sa sobom, krajnje re&scaron;eno, vodi Vi&scaron;nju. Dotična
gospođa radi kao kasirka u marketu na Žitnom trgu i ponudila mu je svoje
dru&scaron;tvo. Proseda griva pokupljena u neurednu punđu &scaron;trčala je sa njenog
potiljka. Zelene oči predmet su Ratomirove fascinacije. </span></p>

<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">Čitao joj je Harukijeve romane na poluosvetljenim
klupama, a u nekoliko navrata podelili su karton kokica u Dunavskom parku,
slu&scaron;ajući kikot mladeži i siktanje fontane na jezercetu. Uživali su dru&scaron;tvo i
vanvremene razgovore o prokletstvima i blagoslovima čoveka. Vi&scaron;nja je bila
jedina osoba koja je razumela njegovu otuđenost i nezadovoljstvo okolinom. Nakon
večera&scaron;nje predstave želeo je da joj predoči situaciju i najavi svoje
samoubistvo, a ona bi se oslonila na njegovo rame i u ti&scaron;ini razmi&scaron;ljala o
smrti. Povremeno bi bacio pogled na njenu drhtavu usnu koja se nadmeće sa
suzama, ali stoički bi podneo sentimentalnosti primiv&scaron;i je u zagrljaj. Ratomir
je čvrsto verovao da je njegov život izgubio smisao i niko ga nije mogao ubediti
u suprotno. </span></p>

<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">Nestrpljivo je i&scaron;čekuje na Trgu Marije Trandafil,
zajedno pe&scaron;ače do Pozori&scaron;ta Promena i zauzimaju sedi&scaron;ta u auditorijumu.
Posmatra grimase na licima mladih glumaca, zaokupljen iskrom njihovog poziva.
Krajičkom oka opaža Vi&scaron;nju kako nervozno masira dlanove u krilu. Suza napu&scaron;ta
rub donjeg kapka i kotrlja se niz lice, a ona je uklanja jezikom, poput divnog
daždevnjaka. </span></p>

<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">Prostorijom se razleže aplauz. <span>&nbsp;</span></span></p>

<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">Ratomir oseća… Nedefinisana, nevidljiva, sirova
emocija, poput one koju poku&scaron;ava da oseti godinama unazad, preplavljuje njegovo
telo, pulsira u trbuhu, &scaron;iri se navi&scaron;e i naniže. Upliće prste u Vi&scaron;njine i
poku&scaron;ava da je obavesti o odluci, ali ne&scaron;to mu ipak ne dozvoljava. Oseća
prepreku, poput lo&scaron;eg zalogaja u grlu. Vi&scaron;nja razume neizrečeno i spu&scaron;ta parče
hartije u njegov džep, polažući usne na brazdu između obrva. </span></p>

<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">Rastaju se, a on ostaje u mestu i posmatra kako
njena silueta tone u gadsku vrevu. </span></p>

<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">Na putu do solitera razgrće parče hartije i
počinje da plače. </span></p>

<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">Tankim glasom i&scaron;čitava Murakamijeve reči: &bdquo;Smrt
nije suprotnost životu, već njegov sastavni deo.&ldquo; </span></p>

<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">Iste večeri podiže pogled iznad lavaboa i opaža
da je brazda nekako manja. Osmehnuv&scaron;i se, izlazi iz toaleta, pod mi&scaron;ku stavlja
Murakamija, a njegova silueta gubi se u gradskoj vrevi. </span></p>

<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">Negde u njoj, pronalazi Vi&scaron;nju. </span></p>

<p class="MsoNormal" style="text-align: justify"><span style="font-size: 12pt; line-height: 107%; font-family: Cambria, serif">&nbsp;</span></p>

<p align="right" class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: right; line-height: normal; background: white"><em><span style="font-size: 12pt; color: #212121">Vous n'&ecirc;tes pas seul.</span></em></p><p align="right" class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: right; line-height: normal; background: white"><em><span style="font-size: 12pt; color: #212121"></span></em><img src="https://attackednotdefeated.files.wordpress.com/2017/10/loui-jover1.jpg?w=311&amp;h=407" border="0" alt="undefined" title="undefined" width="311" height="407" align="middle" />&nbsp;</p>

Read more

KOMOREBI

<p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Inspiracija u meni je mrtva.</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Trulež jednog pisca nagriza zdravo tkivo i &scaron;iri se poput gangrene, pleni i osvaja, pretvara telo u vo&scaron;tano crnilo. Oblećem skučeni dnevni boravak, povremeno bacajući pogled na trg katoličke porte.&nbsp;</span><span style="font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Ispunjen je grajom, poznatom, belom bukom.&nbsp;</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="font-family: ‘Bookman Old Style’, serif"></span><span style="font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Na noćnom stočiću, Dostojevski i porcelanska &scaron;oljica iz koje je nedavno ispijen čaj od kantariona. Jo&scaron; uvek osećam gorčinu na jeziku.</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Razmičem draperije i posmatram kandelabre kako otužno vise sa zidova zgrada. Njihova staklena tela, jedno po jedno, postaju vlasnici siću&scaron;nih izvora svetlosti. Senke zamenjuju ljude od krvi i mesa, protežući se poput vitkih prstiju na betonu; zadirkuju.</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Nisam napisao nijednu stranicu u proteklih pet meseci, moja misao leži poput pastrmke zaboravljene na dnu ribarskog čamca.</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Otvara usta u grčevitom naporu, ali udi&scaron;e smrtonosni vazduh. Gu&scaron;i se, umire.</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Kako sam dospeo ovde?</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Kako sam izgubio jedini deo sebe koji sam istinski voleo?</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Lavež želuca poku&scaron;avam da umirim zarivanjem pesnica u trbuh, ali naposletku povraćam. Posmatram kako penu&scaron;ava zuč napu&scaron;ta moje grlo i iznova nastupa gorčina.</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Opažam sopstveni odraz u ogledalu, ali čovek koji uzvraća mr&scaron;ti se i negoduje.</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Stranac, dva stranca i ni&scaron;ta vi&scaron;e od toga.</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Posmatra me, podsmeva se, trese, histerično skiči, poput svinje.</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Ukoliko razmi&scaron;ljate u maniru starih umetnika, poznato vam je da jedini izlaz iz goreopisane situacije leži u omči kvalitetnog kanapa.</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Jedan kraj vežete za kristalni luster, a drugi navlačite preko glave i nadate se da će stisak biti dovoljno čvrst da prekine čvor života.</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Gospodska smrt, zar ne?</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Prolazi čak nedelju dana, a zatim pronalaze va&scaron;e telo kako se klati i opisuje kružnice u vazduhu sa prstima nadomak brodskog parketa.</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Sfinkteri gube tonus i ispunjavaju prostoriju očaravajućim mirisima poslednjeg izmeta, a rulja proslavlja va&scaron;u neizrečenu genijalnost i sahranjuje vas u alejama počasnih, sa ostalima&nbsp;<em style="box-sizing: border-box">ispred svog vremena.</em>&nbsp;Postajete posthumno slavljeni, iako život provodite u očajanju i komičnoj nezadovoljnosti.</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Iako krajnje primamljiva, naizgled ritualna pomisao, biram liniju manjeg otpora poput beskarakternog slabića, kakav jesam. Cinizam prethodno napisanog me uznemirava. Priznajem. Navlačim kaput i izlazim na svež vazduh sa namerom da razbistrim sopstvenu, pokojnu, misao. Udi&scaron;em rodni grad i pitam se koliko je drugih poput mene, neostvarenih, progonjenih? Odlazim u obližnju kafeteriju i zauzimam uobičajeno mesto, dovoljno udaljeno od svih, ali ipak blizu.</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Posmatram ples kafenih &scaron;oljica na negovanim dlanovima, titranje ružičastih jezika u i&scaron;čekivanju tople tečnosti, gestikulaciju, neverbalne fenomene.</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Dama za stolom broj dva provlači prste kroz kosu i masira teme, dok gospodin naspram nje nastavlja solilokvij o uspehu na radnom mestu. Upliće potkolenice poput dve vinove loze i &scaron;tiklom proizvodi zvuk koji bi je animirao.</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Klima glavom u odobravanju, potom spu&scaron;ta pogled na &scaron;ake koje leže na njenim butinama, okrenute prema plafonu. Kao da čekaju, ne&scaron;to ili nekoga.</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Nastavila je dalje, život je za nju predodredio toliko toga, a njegov osmeh vi&scaron;e joj ne donosi radost. On jo&scaron; uvek ne zna, ali ipak oseća.</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Majka troje dece za stolom broj sedam poku&scaron;ava da nahrani mladunče, ali ćerka je vuče za kosu, noseći epitet zanemarenog deteta. Prvenac leži kod kuće u zamračenoj prostoriji i traži sopstveni identitet. Kafeterija je mesto gde se oseća slobodno, iako naizgled nije. Bri&scaron;e suze, ali ovaj čin primećuje samo pisac za stolom broj trinaest. On plače sa njom.</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">U&scaron;togljeni mladić donosi uobičajeno;&nbsp;<em style="box-sizing: border-box">robusta</em>, napitak od biljke&nbsp;<em style="box-sizing: border-box">Coffea cenephora</em>.</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Srkućem tečnost i osećam toplinu kako se sliva niz moju srž. Mladić mi pruža papirnu maramicu, nagovestiv&scaron;i da obri&scaron;em oči. Da li su mokre?</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Stariji gospodin za &scaron;ankom utapa tugu u ča&scaron;i viskija. Njegovi kapci sklapaju se pod težinom misli, ali on je mu&scaron;karac i neće zaplakati. On je snažan, stamen i grub, ali supruga je popustila pred bolestima i ostavila ga samog.</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Mrzi je, proklinje, ali on je mu&scaron;karac i ne poznaje privilegiju plakanja. Zagledan u dno ča&scaron;e, poku&scaron;ava u istoj da pronađe Margit, uputi joj jo&scaron; jedan pogled i položi usne na njene; ovog puta opore.</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Kafeteriju prva napu&scaron;ta majka, potom mladi par i na samom kraju gospodin za &scaron;ankom. Svako od njih uputio mi je pogled i krajnje neprimetan, ohrabrujući, osmeh. Bili su tu da me opomenu.</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Mladić prilazi i odnosi ostatke moje robuste, bri&scaron;ući mokri trag koji za njom ostaje na drvenariji.</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">&bdquo;Jo&scaron; ne&scaron;to za vas?&ldquo;</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">&bdquo;Papir, olovku i jo&scaron; jednu &scaron;oljicu.&ldquo;</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Progunđao je &bdquo;<em style="box-sizing: border-box">odmah stiže&rdquo;</em>, osmehujući se zagonetno.</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Zazviždav&scaron;i melodiju neke poznate pesme, nestaje iza &scaron;anka.</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Nisam ga video ponovo.</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px">&nbsp;<img src="https://i.pinimg.com/originals/ac/33/c9/ac33c9bfc713e5ba2f3c58860d176e58.jpg" border="0" alt="undefined" title="undefined" width="700" height="500" align="absmiddle" /></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px">&nbsp;</p>

Read more