Oda smrti

<p><span style="box-sizing: border-box; font-size: 14px; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; color: #1d2129">Prolazim pored gradskog groblja, zaokupljen hrapavim decembarskim jezicima; palacanje promrzlog vetra utiskuje žigove u kožu zalutalih prolaznika.&nbsp;</span><br style="box-sizing: border-box; font-size: 14px; color: #1d2129; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif" /><span style="box-sizing: border-box; font-size: 14px; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; color: #1d2129">Nanizane parcele, mauzoleji i vitke nadgrobne ploče izviru iz jutarnje izmaglice čije kondenzovano biće raste na tlu ove nekropole.&nbsp;</span><br style="box-sizing: border-box; font-size: 14px; color: #1d2129; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif" /><span style="box-sizing: border-box; font-size: 14px; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; color: #1d2129">Kada bismo, u bliskoj budućnosti, udvostručili milijarde, gde bismo počivali?&nbsp;</span><span class="text_exposed_show" style="box-sizing: border-box; font-size: 14px; display: inline; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; color: #1d2129"><br style="box-sizing: border-box" />Načinili smo čitavu populaciju mrtvih, populaciju fosilizovanih ostataka onoga &scaron;to je jednom bilo čovek. Gde ih onda smestiti, gde nas smestiti?<br style="box-sizing: border-box" />Na obodima na&scaron;eg grada lenjo mar&scaron;iraju soliteri; usamljena utvrđenja dodiruju nebeski svod načičkan ugojenim oblacima.&nbsp;<br style="box-sizing: border-box" />Možda postoje i soliteri za mrtve, zidani pod zemljom? Nesumnjivo pružaju svoj betonski kostur do planetarne srži.&nbsp;<br style="box-sizing: border-box" />Osećate se nelagodno u ovim redovima? Primite moje izvinjenje, namera mi nije bila da vas uznemirim. Za&scaron;to rođenjem dobijamo obavezu da sopstvenu smrt platimo? Prevrtljiv je Bog, a kovčeg beskrupulozno skup.&nbsp;<br style="box-sizing: border-box" />Izrađen od vreme&scaron;nog mahagonija sa preciznom rezbarijom na bokovima i tri pozlaćene ručke, postavljen zelenim brokatom – najluksuzniji je krevet koji bi pokojnik mogao poželeti.&nbsp;<br style="box-sizing: border-box" />Na&scaron;e ukrućeno telo, oprljeno ranim jutarnjim zracima, ulazi u kaskadni proces dekompozicije. Ubrzo će namesto očnih jabučica dospeti grudva uzvrpoljenih crva, a pokojnik napokon postaje skelet okupan ka&scaron;astim ostacima sopstvenog ovaploćenja.<br style="box-sizing: border-box" />Ne zamerite, ali često razmi&scaron;ljam o smrti.&nbsp;<br style="box-sizing: border-box" />Kada dođe vreme, a doći će, želim da je razumem.&nbsp;<br style="box-sizing: border-box" />Želim da joj se nasmejem i prihvatim u zagrljaj bez straha.&nbsp;<br style="box-sizing: border-box" />Naposletku, radujem se &bdquo;životu&rdquo; u soliteru, oduvek sam se divio njihovom nesputanom neboderačkom &scaron;armu.&nbsp;<br style="box-sizing: border-box" />Koliko drugačiji može biti onaj ispod zemlje?</span></p><p>&nbsp;<img src="https://artist.com/photos/arts/big/Rainbow-city-1497362881.jpg" border="0" alt="undefined" title="undefined" width="750" height="550" align="absmiddle" />&nbsp;</p>

Read more