KOMOREBI

<p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Inspiracija u meni je mrtva.</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Trulež jednog pisca nagriza zdravo tkivo i &scaron;iri se poput gangrene, pleni i osvaja, pretvara telo u vo&scaron;tano crnilo. Oblećem skučeni dnevni boravak, povremeno bacajući pogled na trg katoličke porte.&nbsp;</span><span style="font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Ispunjen je grajom, poznatom, belom bukom.&nbsp;</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="font-family: ‘Bookman Old Style’, serif"></span><span style="font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Na noćnom stočiću, Dostojevski i porcelanska &scaron;oljica iz koje je nedavno ispijen čaj od kantariona. Jo&scaron; uvek osećam gorčinu na jeziku.</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Razmičem draperije i posmatram kandelabre kako otužno vise sa zidova zgrada. Njihova staklena tela, jedno po jedno, postaju vlasnici siću&scaron;nih izvora svetlosti. Senke zamenjuju ljude od krvi i mesa, protežući se poput vitkih prstiju na betonu; zadirkuju.</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Nisam napisao nijednu stranicu u proteklih pet meseci, moja misao leži poput pastrmke zaboravljene na dnu ribarskog čamca.</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Otvara usta u grčevitom naporu, ali udi&scaron;e smrtonosni vazduh. Gu&scaron;i se, umire.</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Kako sam dospeo ovde?</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Kako sam izgubio jedini deo sebe koji sam istinski voleo?</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Lavež želuca poku&scaron;avam da umirim zarivanjem pesnica u trbuh, ali naposletku povraćam. Posmatram kako penu&scaron;ava zuč napu&scaron;ta moje grlo i iznova nastupa gorčina.</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Opažam sopstveni odraz u ogledalu, ali čovek koji uzvraća mr&scaron;ti se i negoduje.</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Stranac, dva stranca i ni&scaron;ta vi&scaron;e od toga.</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Posmatra me, podsmeva se, trese, histerično skiči, poput svinje.</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Ukoliko razmi&scaron;ljate u maniru starih umetnika, poznato vam je da jedini izlaz iz goreopisane situacije leži u omči kvalitetnog kanapa.</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Jedan kraj vežete za kristalni luster, a drugi navlačite preko glave i nadate se da će stisak biti dovoljno čvrst da prekine čvor života.</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Gospodska smrt, zar ne?</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Prolazi čak nedelju dana, a zatim pronalaze va&scaron;e telo kako se klati i opisuje kružnice u vazduhu sa prstima nadomak brodskog parketa.</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Sfinkteri gube tonus i ispunjavaju prostoriju očaravajućim mirisima poslednjeg izmeta, a rulja proslavlja va&scaron;u neizrečenu genijalnost i sahranjuje vas u alejama počasnih, sa ostalima&nbsp;<em style="box-sizing: border-box">ispred svog vremena.</em>&nbsp;Postajete posthumno slavljeni, iako život provodite u očajanju i komičnoj nezadovoljnosti.</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Iako krajnje primamljiva, naizgled ritualna pomisao, biram liniju manjeg otpora poput beskarakternog slabića, kakav jesam. Cinizam prethodno napisanog me uznemirava. Priznajem. Navlačim kaput i izlazim na svež vazduh sa namerom da razbistrim sopstvenu, pokojnu, misao. Udi&scaron;em rodni grad i pitam se koliko je drugih poput mene, neostvarenih, progonjenih? Odlazim u obližnju kafeteriju i zauzimam uobičajeno mesto, dovoljno udaljeno od svih, ali ipak blizu.</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Posmatram ples kafenih &scaron;oljica na negovanim dlanovima, titranje ružičastih jezika u i&scaron;čekivanju tople tečnosti, gestikulaciju, neverbalne fenomene.</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Dama za stolom broj dva provlači prste kroz kosu i masira teme, dok gospodin naspram nje nastavlja solilokvij o uspehu na radnom mestu. Upliće potkolenice poput dve vinove loze i &scaron;tiklom proizvodi zvuk koji bi je animirao.</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Klima glavom u odobravanju, potom spu&scaron;ta pogled na &scaron;ake koje leže na njenim butinama, okrenute prema plafonu. Kao da čekaju, ne&scaron;to ili nekoga.</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Nastavila je dalje, život je za nju predodredio toliko toga, a njegov osmeh vi&scaron;e joj ne donosi radost. On jo&scaron; uvek ne zna, ali ipak oseća.</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Majka troje dece za stolom broj sedam poku&scaron;ava da nahrani mladunče, ali ćerka je vuče za kosu, noseći epitet zanemarenog deteta. Prvenac leži kod kuće u zamračenoj prostoriji i traži sopstveni identitet. Kafeterija je mesto gde se oseća slobodno, iako naizgled nije. Bri&scaron;e suze, ali ovaj čin primećuje samo pisac za stolom broj trinaest. On plače sa njom.</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">U&scaron;togljeni mladić donosi uobičajeno;&nbsp;<em style="box-sizing: border-box">robusta</em>, napitak od biljke&nbsp;<em style="box-sizing: border-box">Coffea cenephora</em>.</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Srkućem tečnost i osećam toplinu kako se sliva niz moju srž. Mladić mi pruža papirnu maramicu, nagovestiv&scaron;i da obri&scaron;em oči. Da li su mokre?</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Stariji gospodin za &scaron;ankom utapa tugu u ča&scaron;i viskija. Njegovi kapci sklapaju se pod težinom misli, ali on je mu&scaron;karac i neće zaplakati. On je snažan, stamen i grub, ali supruga je popustila pred bolestima i ostavila ga samog.</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Mrzi je, proklinje, ali on je mu&scaron;karac i ne poznaje privilegiju plakanja. Zagledan u dno ča&scaron;e, poku&scaron;ava u istoj da pronađe Margit, uputi joj jo&scaron; jedan pogled i položi usne na njene; ovog puta opore.</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Kafeteriju prva napu&scaron;ta majka, potom mladi par i na samom kraju gospodin za &scaron;ankom. Svako od njih uputio mi je pogled i krajnje neprimetan, ohrabrujući, osmeh. Bili su tu da me opomenu.</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Mladić prilazi i odnosi ostatke moje robuste, bri&scaron;ući mokri trag koji za njom ostaje na drvenariji.</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">&bdquo;Jo&scaron; ne&scaron;to za vas?&ldquo;</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">&bdquo;Papir, olovku i jo&scaron; jednu &scaron;oljicu.&ldquo;</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Progunđao je &bdquo;<em style="box-sizing: border-box">odmah stiže&rdquo;</em>, osmehujući se zagonetno.</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Zazviždav&scaron;i melodiju neke poznate pesme, nestaje iza &scaron;anka.</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px"><span style="box-sizing: border-box; font-family: ‘Bookman Old Style’, serif">Nisam ga video ponovo.</span></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px">&nbsp;<img src="https://i.pinimg.com/originals/ac/33/c9/ac33c9bfc713e5ba2f3c58860d176e58.jpg" border="0" alt="undefined" title="undefined" width="700" height="500" align="absmiddle" /></p><p class="MsoNormal" style="box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 10px; color: #333333; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; font-size: 14px; text-align: justify; line-height: 21px">&nbsp;</p>

Read more

Oda smrti

<p><span style="box-sizing: border-box; font-size: 14px; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; color: #1d2129">Prolazim pored gradskog groblja, zaokupljen hrapavim decembarskim jezicima; palacanje promrzlog vetra utiskuje žigove u kožu zalutalih prolaznika.&nbsp;</span><br style="box-sizing: border-box; font-size: 14px; color: #1d2129; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif" /><span style="box-sizing: border-box; font-size: 14px; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; color: #1d2129">Nanizane parcele, mauzoleji i vitke nadgrobne ploče izviru iz jutarnje izmaglice čije kondenzovano biće raste na tlu ove nekropole.&nbsp;</span><br style="box-sizing: border-box; font-size: 14px; color: #1d2129; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif" /><span style="box-sizing: border-box; font-size: 14px; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; color: #1d2129">Kada bismo, u bliskoj budućnosti, udvostručili milijarde, gde bismo počivali?&nbsp;</span><span class="text_exposed_show" style="box-sizing: border-box; font-size: 14px; display: inline; font-family: Helvetica, Arial, sans-serif; color: #1d2129"><br style="box-sizing: border-box" />Načinili smo čitavu populaciju mrtvih, populaciju fosilizovanih ostataka onoga &scaron;to je jednom bilo čovek. Gde ih onda smestiti, gde nas smestiti?<br style="box-sizing: border-box" />Na obodima na&scaron;eg grada lenjo mar&scaron;iraju soliteri; usamljena utvrđenja dodiruju nebeski svod načičkan ugojenim oblacima.&nbsp;<br style="box-sizing: border-box" />Možda postoje i soliteri za mrtve, zidani pod zemljom? Nesumnjivo pružaju svoj betonski kostur do planetarne srži.&nbsp;<br style="box-sizing: border-box" />Osećate se nelagodno u ovim redovima? Primite moje izvinjenje, namera mi nije bila da vas uznemirim. Za&scaron;to rođenjem dobijamo obavezu da sopstvenu smrt platimo? Prevrtljiv je Bog, a kovčeg beskrupulozno skup.&nbsp;<br style="box-sizing: border-box" />Izrađen od vreme&scaron;nog mahagonija sa preciznom rezbarijom na bokovima i tri pozlaćene ručke, postavljen zelenim brokatom – najluksuzniji je krevet koji bi pokojnik mogao poželeti.&nbsp;<br style="box-sizing: border-box" />Na&scaron;e ukrućeno telo, oprljeno ranim jutarnjim zracima, ulazi u kaskadni proces dekompozicije. Ubrzo će namesto očnih jabučica dospeti grudva uzvrpoljenih crva, a pokojnik napokon postaje skelet okupan ka&scaron;astim ostacima sopstvenog ovaploćenja.<br style="box-sizing: border-box" />Ne zamerite, ali često razmi&scaron;ljam o smrti.&nbsp;<br style="box-sizing: border-box" />Kada dođe vreme, a doći će, želim da je razumem.&nbsp;<br style="box-sizing: border-box" />Želim da joj se nasmejem i prihvatim u zagrljaj bez straha.&nbsp;<br style="box-sizing: border-box" />Naposletku, radujem se &bdquo;životu&rdquo; u soliteru, oduvek sam se divio njihovom nesputanom neboderačkom &scaron;armu.&nbsp;<br style="box-sizing: border-box" />Koliko drugačiji može biti onaj ispod zemlje?</span></p><p>&nbsp;<img src="https://artist.com/photos/arts/big/Rainbow-city-1497362881.jpg" border="0" alt="undefined" title="undefined" width="750" height="550" align="absmiddle" />&nbsp;</p>

Read more