Život je ples. Od prvih naših dana do zadnjih pogleda na ovaj svet život menja ritmove, kao ples. Nekad nas raskošno zavrti u ritmu bečkog valcera, načini nas primabalerinama životnog podijuma na kome se vrtimo vešto i zanosno. Nekad je to romantični engleski valcer, kad pokazujemo svu svoju eleganciju plesnih ili životnih pokreta. Rumba nas očara kad smo zaljubljeni, pa se čas bližimo voljenom biću, čas udaljavamo, a ruke su uvek u igri, i kad tela nisu tako blizu. Približimo se u u bluzu i tada osećamo sve damare drage osobe. Najvedrije periode naših života predstavlja samba, prpošna, nestašna, zavodnička. Kad se opušteno družimo s dragim osobama, sirtaki je pravi ples za nas. Svaki deo našeg života jedan je ples, a kako ga igramo, koliko vešto, zavisi i od nas i od partnera. Mnogi celog veka ne nađu pravog partnera ni za ples ni za život, onog s kojim je svaki korak pravi, lagan…Srećnici se u jedno stope u plesu, u ljubavi, u životu.

Moj život je valcer, jednom bečki, drugi put engleski. Nekad ga plešem s lakoćom, često se spotičem. Zato se i ova knjiga zove “Valcer”. Zbog toga i moj sin pleše na koricama knjige s lepom Jelenom. Drugi sin je na plesu stekao partnerku za život…jer ples je ispit za život, s kime se u njemu složimo, i u životu ćemo. U ovoj knjižici pokušala sam da izgradim most između mladalačkih sanjarenja i sadašnjosti. „Vrata ljubavi” iz zadnje pesme i sa korica knjige ne zovu se tako u stvarnosti, ja im dadoh ime. To su lepa kamena vrata crkvenog kompleksa na poluostrvu Sveti Petar u rodnoj Makarskoj, kroz koja prođu verovatno svi zaljubljeni parovi u tom prelepom gradu. Neka vrata ljubavi otvore pogled u moje sanje, uspomene, želje, kojima vrvi ova knjižica.