Naravno da sam rođena, jedne snežne zime i zaurlala sam kad sam videla kako je napolju. Kako sam se smrzla tog dana, još se nisam ugrejala. Obradovali su mi se roditelji, a moja prva i jedina guvernanta koja je poticala iz krajeva sadašnjeg samog juga Srbije, ko ga priznaje, ili neke nazovi države veštački stvorene, za neke druge, rekao je:

-Žensko, pa plavo. Čemu se radujete??

Uvek sam se divila i pomalo zavidela drugaricama koje su se rodile u jednom mestu, tamo se školovale, tamo im bili svi rodjaci, dedovi i pradedovi. Mrzela sam ljude koji su me pitali:

-Odakle si?

Ja ne znam odakle sam. Da li je to zemlja u kojoj sam se rodila, ili zemlja u kojoj sam se školovala, ili zemlja u kojoj živim?? Da li je to zemlja mojih predaka, ili zemlja u koju su se preselili davno, davno??

Živuckala sam manje više kao i ostali, krpila kraj sa krajem, imala sreću da radim posao koji volim. Uvek sam bila ziheraš, pa sam pored moje ljubavi, biohemije, osposobila se i za rad u apoteci. Još uvek prodajem gaće, pelene i slične tandrmolje, ali znam da pomognem čoveku više nego što bi se očekivalo, to daje iskustvo i praksa, mada bih ruku na srce dala malo tog iskustva za neku godinu manje života. Hm… volim mlade, razumem ih i stajem uvek, skoro uvek, na njihovu stranu. Moja generacija, ako nisu blogeri, zna da bude tako dosadna…

Kad sam izgubila porodicu mogla sam da biram, sedativi ili blog. Izabrala sam vas, i lepo mi je sa blogerima.