Dobro došli u naš grad!
Kuma grada, naša vesela mu je dala ime Blogograd. Kao i svaki grad i ovaj grad ima svoje ulice, trgove, stanovnike, priče, veselja i tuge. Ovo je web mesto na kom naše nade, misli i osećanja polažu pravo na svoje postojanje, obojene pričama, pesmama, aforizmima, slikama i muzikom predstavljene svetu.
Reči su naše sredstvo kojim prelazimo put od jednog srca do drugog, od jedne duše do druge. Rečima milujemo, ljubimo, volimo.. ujedamo, lažemo. Rečima svedočimo postojanje svog bića. Rečima stvaramo ovaj virtualni svet koji ujedno prelivamo i u stvarnost svojim delima. Rečima oblikujemo svet oko sebe i svet u sebi. Zato naš grad počiva na temelju koji se zove reč i svojim kulama i vetrenjačama diže se u visinu koliko to reči dozvoljavaju. A reči dozvoljavaju onoliko koliko to naša mašta može izvajati.
Nadamo se da će vam biti prijatno onoliko koliko vam prijatnu dobrodošlicu želimo…
Poštovani, dobrodošli u naš svet reči.
Ovo bi trebalo da bude moj prvi post… turi ga na mene da ti ne turim pesnicu pod nos…
Jadna AnaM
Krenem ti ja onako bunovna u taj grad, Blogograd. Nisam se očito dobro spakovala. Udjem unutra, nije da nisam, ali okreni obrni ja kod behappy. Sad kao hoću da dizajniram (kakv izraz, pazi, dizajniram) pozadinu. Pogledam moju pozadinu, i nije mi jasno šta joj trenba taj dizajn, možda jedno dva kila manje, ali dizajn.
Neka, neću to, ja ću ono izgled, na vrh glave. Dobila uputstvo da mogu da biram sličicu, ili da je sama stavim. Šipak… nema ništa, koje biranje, nikad u životu nisam nešto odabrala da valja.
Idem dalje, meca avatar. Niko me i ne pita kako da ga uglavim. Gleda meca tužno, pati, ali da skoči na blog jok.
Behappy i dalje sedi ponosna na ekranu, AnaM ni od korova. Gravatar, setih se ja… i tu stadoh, gravitirala se na stolicu i ne mrdam.
Gledam da nisam nešto zabljala, imam lozinku…a lozinkka kao da ulaziš u Trezor Narodne banke. Tu se ja uplaših… i bež… bež… Anam…
Moraću sa nekom žrtvom da podelim odgovornost mog stanovanja u Blogogradu… Samo da je pronadjem…
A ono što mi je na početku napisalo da sam zastarela i da uzmem novu mozilu, a ta nova mi sve adrese izgubila još ćemo se oko toga ćerati…
M
Kao i uvek, nasmejala si me do suza.
Ja se nekako snašla i za lozinku, promenila sam je, i za gravatar, ali nikako da nađem kako da postavim članak.
Na mojoj kontrolnoj tabli mala kućica…slatka je ali nema ulaz kad kliknem na nju.
I još jedan pravougaonik nacrtan isprekidanom linijom, dakle dozvoljeno preticanja, u kome nema ništa. Od kliktanja miš mi se usijao, ali ništa. Nigde nema onod lepog „prozora“ za novi članak, koji se prikazuje u rubrici „kako da“ Evo i do suza dođoh, ali me uteši ovaj tvoj komentar-članak.
Dakle nisam jedina koja se nije snašla.
Vrtim se ovde dobra tri sata, i sada odlazim, neću više da se sa vama družim, idem da radim, biće ovoga puta da je veče pametnije od jutra, pa ću se večeras vratiti.
AnaM, pozdrav i prijatan dan ti želim, kao i svim blogograđanima:)
Samo da na kraju ne nastrada behappy
)
Neće behappy, nadrljaću ja
)
Divan je Blogograd! Osećam se kao kod svoje kuće. Što se tiče gnjavatara, tu još mučim muku…
Pa šta fali tvom gnjavataru, tj avataru, iluzija?
Sanjarenja, blogograd.org mi je stavio avatar sa drugog bloga, sada sam menjala meil (jer mi se oba bloga vode na isti, a gravatar ne moze), napravila sam gravatar, ali ne pojavljuje se ovde novi avatar. Hoću lepšu sličicu!
Eh, ne umem tu da pomognem… Cake i cakice.
Sanjarenja, videla si da sam uspela. Jupiiiii
, ali sada na naslovnoj strani ima dve iluzije 
Kao što ti nick kaže, ti zbunjuješ, iluzija…ispada da ima jedan Blogograđanin više
)
Meco!
vidim se da si se ti snasla. A kako cemo mi ostali koji to jos nismo uradili:=))???
Suzice! Nista, sve se resi jednog dana mozda i pre, samo se treba malo oznojiti.
Prvih sto godina je panika, a posle nemas problemas.
Uputstvo je malo okruglo pa na cose, ali ko zeli taj i moze.
Bravo MEco, ti si ipak kompjuteras iz vise skale,
rejting ti je porastao… a mi ostali, uraaaaa u napad
pa ko prezivi, pricace :=))
BOKI